Zajednica obnovljivih izvora energija - Slučaj Blok 70 i Blok 70A

Preduslov za stvaranje energetske zadruge i zajednice obnovljivih izvora energije jeste organizovan komšiluk. Bez organizacije i samoorganizacije lokalne zajednice nema ni uspešne energetske zadruge i energetske zajednice. A tamo gde postoji volja postoji i način da se napravi energetska zadruga ili energetska zajednica uprkos još uvek nejasnim procedurama i pionirskom radu koji je potreban na prevaljivanju svih prepreka. Jedna od takvih pionirskih poduhvata je i inicijativa udruženja građana Blok 70 i 70A.

Blokovi 70 i 70A predstavljaju dobro okruženje za formiranje energetske zadruge ili energetske zajednice jer obiluju zajedničkim krovovima, ali i kovovima javnih objekata koji mogu da postanu centar proizvodnje energije u zajednici. Takođe moguće je razmišljati izvan kutije i u budućnosti ogoljene parking površine pokriti solarnim panelima čime bi se parkirani automobili zaštitili od sunca uz dobijanje energije koja se može koristiti u domaćinstvima, zajedničkim prostorijama ili kao izvor punjenja električnih automobila. Uparivanjem solarnih panela sa toplotnim pumpama može se unaprediti i temperaturni komfor u stanovima i zajedničkim prostorijama.

Ovakva inovativna rešenja, mogla bi pod određenim uslovima, da dovedu do smanjena računa za struju ali i potencijalno i do smanjivanja računa za grejanje, uz unapređenje ekološke održivosti. Ekološka održivost se ogleda u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte ali i drugih polutanata koji nastaju u procesu proizvodnje električne energije i toplote primenom tradicionalnih tehnologija zasnovanih na upotrebi fosilnih goriva. Finansijska održivost se pokazuje kroz smanjenje troškova za električnu energiju i grejane. Ekonomska održivost, kao korist šire zajednice, zasniva se na već pomenutim ekološkim koristima kvantifikovanim kroz vrednost karbon takse. Uticaj na smanjenj zdravstvenih troškova usled manjeg zagađenja i boljeg komfora takođe treba uzeti u obzir. A tu je i socijalni uticaj jer ovakvi projekti dovode do zbližavanja komšiluka i upoznavanja ljudi i razmene ideja. Stoga ove projekte treba nagraditi posebnim cenama za proizvedeni kilovat. Kompleksnost u realizaciji treba shvatiti i kao podstrek za razvoj novih tehnoloških rešenja poput elektronske trgovine, virtuelizacije ugovora itd.

Jedan od ključnih resursa koji stoji lokalnoj zajednici na raspolaganju jesu njihovi zajednički krovovi koji predstavljaju veliki potencijal. A u saradnji sa institucijama uz podršku i sufinansiranje mogu se umanjiti potrebna ulaganja i dobiti na raspolaganje i krovovi javnih objekata u komšiluku.

Udruživanje u energetske zadruge i zajednice obnovljivih izvora energije idealno je za građane koji žive u stambenim objektima sa više stanova jer u tom slučaju ne mogu da postanu pojedinačni kupci-proizvođači. Uz to ovakvi načini povezivanja pokazali su se kohezivnim za lokalnu zajedednicu, a omogućavaju razvoj kreativnosti, preduzimljivosti i širenje imaginacije gde su granice upotrebe solarne energijom u zajedničkom vlasništvu. U kombinaciji sa merama energetske efikasnosti i alternativnim načinima grejanja ovakve energetske zadruge i zajednice predstavljaće pionire održivih zajednica koje štede novac i bore se protiv klimatskih promena i zagađenja.

 

1.    VIDEO
2.    TEKST

Lokacija

             Zašto ta lokacija?

Zgrada se nalazi u Novom Beogradu u bloku 70. Inače u bloku 70 i 70A mogu se diferencirati tri tipa višeporodičnih stambenih zgrada s tim što se pojedine zgrade mogu smatrati zgradama mešovite namene jer se u prizemlju pojedinih zgrada nalaze poslovni prostori. Zgrada ispunjava sve uslove sa aspekta prostorne raspoloživosti krova za postavljanje fotonaponskih panela kao i uslove za tehničku implementaciju projekta. Presudni uticaj na činjenicu da je pomenuta zgrada izabrana kao studija slučaja, imala je proaktivnost članova stambene zajednice i njihova želja da implementiraju projekat i mogućnost repliciranja.

 

Makro lokacija

Mikro lokacija

         Osunčanost lokacije

Ravan krov na kome bi bila izgrađena fotonaponska centrala nije zaklonjen okolnim zgradama niti visokim rastinjem. Zgrada je orijentisama podužnom osom u pravcu sever-jug. Na krovu nema prepreka koje bi tokom dana zasenčile i bitno smanjile raspoloživu površinu krova. Postavljanjem podkonstrukcije za montažu solarnih panela obezbedila bi se optimalna elevacija i najveći prinos solarne energije.

         Veličina parcele / krova objekta na kome se elektrana postavlja.

Bruto površina krova iznosi 537 m2. Na istom se mogu postaviti solarni paneli tipa monokristal, kapaciteta 350 Wp/m2, ukupne nazivne snage 38 kWp.

          Vlasništvo nad lokacijom?

Krov na kome će biti postavljena fotonaponska centrale predstavlja zajednički deo zgrade. U tom smislu potrebna je saglasnost kvalifikovane većine članova stambene zajednice. Kvalifikovanu većinu čini dve trećine članova stambene zajednice u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada (Sl. glasnik RS br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon).

           Da li postoje dozvole koje se moraju dobiti da bi se elektrana postavila na toj lokaciji i koje su? (šta su procedure i pravila građenja i priključenja)

Za elektrane koje se postavljaju na krovu stambene zgrade nije potrebna dozvola za građenje niti rešenje o odobrenju za građanje. Pored toga za fotonaponske centrale električne snage do 50 kW nisu potrebne posebne dozvole za priključenje osim projektne dokumentacije i izjave instalatera/izvođača radova i odgovornog izvođača da je instalacija izgrađena u skladu sa tehničkim propisima i standardima.

Nakon izgradnje centrale i prilagođavanja mernog mesta, vlasnik centrale podnosi zahtev za priključenje, izjave instalatera i odgovornog izvođača radova.

 

Finansiranje i postavljanje elektrane:

               Kako je planirano finansirananje  elektrane? Na koji način će se prikupljati novac?

Ukupan iznos koji je potrebno obezbediti za izgradnju fotonaponske centrale je oko 39.000 EUR.

Struktura troškova bi bila sledeća:

- solarni paneli i pripadajuća oprema za upravljanje radom centrale (invertor, kontroleri, kablovi) 28.000 EUR,

- podkonstrukcija za postavljanje solarnih panela  5.000 EUR,

- Montažni radovi (ugradnja sistema, prilagođavanje mernog mesta i puštanje u rad) 6.000 EUR

              Ko postavlja elektranu?

Najpovoljniji, izabrani instalater će nabaviti solarne panele i prateću opremu, sklopiti centralu na krovu zgrade vodeći se najboljom praksom i tehničkom regulativom. Nakon izvršene primopredaje radova, energetska zadruga će sklopiti ugovor o isporuci električne energije sa snabdevačem koji bude ponudio najbolje finansijske uslove koji osim cene električne energije podrazumeva i trajanje ugovora o otkupu električne energije, kao i klauzulu o promeni cene.

             Kakve su dozvole potrebne? Ko ih izdaje? Koliko se na njih čeka? Koliko koštaju?

Za fotonaponske elektrane na krovu zgrade snage do 50 kW nisu potrebne dozvole (Zakon o planiranju i izgradni, poslednja verzija Sl. glasnik RS 52/2021) niti druge druge dozvole osim saglasnosti Operatora distributivnog sistema koji će priključiti fotonaponsku centralu na distributivni sistem električne energije. Rok za priključenje iznosi 5 dana od sklapanja ugovora o priključenju na distributivnu elektroenergetsku mrežu i dostavljanja dokaza da je merno mesto prilagođeno u skladu sa tehničkim zahtevima Operatora sistema.

Obzirom da je još uvek relativno mali broj fotonaponskih centrala male snage priključen na distributivni elektroenergetski sistem, očekuje se da sve procedure priključenja u razumnom roku budu usaglašene i dodatno ubrzane. U ovom momentu je realno očekivanje da se procedure odvijaju nešto sporije nego što je to podzakonskim aktima predviđeno.

 

Model poslovanja (ekonomska dimenzija):

             Kako pronaći kupce za proizvedenu elektrinu energiju potpisati ugovor i ostvariti prihod?

Energetska zadruga sklapa ugovor o prodaji električne energije sa snabdevačem koji ponudi najbolje uslove otkupa. Period isplate preuzete električne energije će biti definisani ugovorom, a izvesno će se uskladiti sa mesečnim obračunima, kvartalnim ili godišnjim obračunom.

            Koliko struje konkretna elektrana proizvodi?

Ukupna godišnja proizvodnja električne energije iznosla bi 41,80 MWh. Uzimajući u obzir prosečnu potrošnju domaćinstva u Srbiji koja iznosi 462 kWh/mes odnosno 5,54 MWh/a, ova količina energije je dovoljna da zadovolji godišnje potrebe 7 domaćinstava. Ako se posmatra prosečna potrošnja električne energije domaćinstava u evropskim zemljama, što je ciljani nivo potrošnje do kojeg treba da dovede implementacija mera energetske efikasnosti, koja iznosi 3,64 MWh/a onda bi se moglo reći da proizvedena količina električne energije može da u potpunosti zadovolji godišnje potrebe za električnom energijom 11 domaćinstava.

           Drugi mogući izvori prihoda u budućnosti

Moguće je električnu energiju proizvedenu u fotonaponskoj centrali ponuditi direktno kupcima koji su direktni izvoznici roba u zemlje EU ili kompanijama koje imaju obavezu korišćenja “zelene energije” shodno legislativi u svojim matičnim zemljama.

Dodatna mogućnost u okviru stambene zajednice je upotreba proizvedene električne energije za rad toplotne pumpe koja bi bila u funkciji grejanja i hlađenja. U tom slučaju bi se proširila delatnost energetske zadruge na obavljanje delatnosti proizvodnje i snabdevanja toplotnom energijom.

           U čijem je vlasništvu elektrana nakon izgradnje i ko je zadužen za njeno održavanje? Koliko traje elektrana pod uslovom normalnog održavanja? Koji su rashodi vezani za rad elektrane?

Elektrana ostaje u vlasništvu (članova) energetske zadruge i oni su u obavezi da obezbede tekuće održavanje. Energetska zadruga u tom slučaju sklapa ugovor sa ovlašćenim serviserom koji vrši periodične preglede i obavlja tekuće popravke tokom garantnog perioda i nakon isteka istog. Uobičajeni životni vek fotonaponske centrale je 25 godina, s tim da proizvođači fotonaponskih panela garantuju da prinos električne energije tokom 15 ili 20 godina (zavisno od kvaliteta i proizvođača) neće pasti ispod 80% instalisane snage. Neminiovno dolazi do degradacije fotonaponskih ćelija tokom vremena i zato je potrebna ovakva vrsta garancije. Međutim, nakon navedenog perioda proizvodnja električne energije je moguća ali sa kapacitetom koji je manji od garantovanog. Bez obzira na navedeni životni vek, mora se istaći da fotonaponski paneli nemaju ograničenje po vremenu upotrebe, naravno sa smanjenim kapaciteom što i nije suštinski problem jer se do tog vremena investicija povratila.

Osim čišćenja solarnih panela od prašine i naslaga prljavštine, mogući su otkazi automatike za upravljanje radom centrale. U tom smislu je i naveden uobičajeni životni vek panela u kom ima smisla vršiti popravke.

           Da li je zadružna elektrana profitabilna? Koliki je profit i ostale koristi? Na koji način se to meri i izračunava?

Uzimajući u obzir trenutno važeću cenu električne energije za komercijalne kupce na tržištu električne energije na nivou 150 EUR/MWh (prema informacijama sa SEEPEX - nacionalna berza električne energije pokazuje i znatno veće cene i dnevna odstupanja), ukupan finansijski prinos koji se može očekivati je  6.170 EUR/godišnje. Poređenjem sa investicijom u iznosu od 39.000 EUR može se izvesti zaključak da je prost period povračaja investicije 6 godina.

Trendovi rasta cene električne energije pokazuju da će vreme povraćaja investicije biti značajno skraćeno.

           Koliko vlasnika ima, kako se deli profit među vlasnicima?

Energetska zadruga je pravno lice i raspodela dobiti od prodaje električne energije se vrši shodno knjigovodstvenim izveštajima koje je zadruga obavezna da vodi kao pravno lice. To podrazumeva raspodelu dobiti nakon oporezivanja članovima energetske zadruge. Članovi energetske zadruge su slobodni da dobit preuzmu putem svojih ličnih računa ili da donesu odluku o reinvestiranju dobiti u nove projekte i aktivnosti energetske zadruge.

Ukupan broj članova stambene zajednice je 18, tako da je za očekivati da fotonaponska elektrana ima 18 vlasnika. Raspodela dobiti nakon oporezivanja bi bila srazmerno ulaganjima svakog od članova energetske zadruge.

 

Grafički prikaz rada elektrane u zajednici obnovljivih izvora energije: