Biznis plan za energetske zadruge

Ekonomska dimenzija (logika, svrsishodnost, opis), biznis plan, ili poslovni plan, predstavlja dokument kojim se sagledava održivost projekata energetskih zadruga u ekonomskom smislu. Ona se razlikuje ne samo od projekta do projekta, već postoje razlike u studijama slučaja. Nakon što je projekat osmišljen i nakon što se nazire način na koji će biti finansiran, postavlja se pitanje da li je finansijski opravdano ulaganje tj. da li će konkretni projekti npr. fotonaponskih energetskih zadruga biti ekonomski održivi, i da li obezbeđuju povraćaj uloženog kapitala sa nekim osnovnim prinosom na taj kapital? Potrebno je prema pozitivnom tumačenju zakonske regulative i tehničkih mogućnosti uz razumne pretpostavke najpre definisati izvore prihoda i rashoda, sagledati novčane tokove pre, za vreme i nakon završetka projekta korišćenjem CANVAS metoda.  Zatim se može se koristiti tabela u Excel-u na osnovu koje će se uporediti dobijene rezultate sa scenarijem bez ulaganja, na osnovu koje je moguće doneti odluku za svaku pojedinačnu studiju slučaja.

Preduslovi za ekonomski uspešan projekat

Biznis plan, ili poslovni plan, predstavlja dokument koji sagledava održivost projekata energetskih zadruga u ekonomskom smislu. Nakon što je elektrana osmišljena ali nije sasvim razrađena (lokacijski plan korak 1 vidi poglavlje 1) i nakon što se nazire način na koji će biti finansirana izgradnja (finansijski plan korak 2 vidi poglavlje 2), postavlja se pitanje da li je finansijski to opravdano ulaganje? Da bi jedan poslovni plan bio uspešan potrebno je dakle obezbediti najbolje:

1. lokacije za postavljanje elektrane
2. ponude za otkup električne energije
3. ponude za izvođenje radova izgradnje
4. uslove za članove zadruge i njihov ulog

Pretpostavimo da je preduslov 1. zadovoljen, i da smo našli najbolju lokaciju za postavljanje elektrane. Takođe, pretpostavimo da smo optimalno zatvorili finansijski konstrukciju zadovoljenjem preduslova 2. (maksimalna cena otkupa) i 3. (minimalna cena investicije i održavanja). Dakle ostaje nam da se pozabavimo preduslovom 4. a to je dugoročno obezbeđivanje najboljih uslova za članove zadruge i njihov ulog. Osnovna motivacija zadrugara je entuzijazam i ideja demokratizacije proizvodnje i potrošnje energije. Logično je da udruživanjem znanja, novca i slobodnog vremena više pojedinaca dolazi do pozitivnih efekata. Neko zna nešto o postavljanju elektrana, neko je dobar u računanju kredita, treći zna da napiše biznis plan, četvrti želi da uloži svoj profit, peti želi da doda vrednost svom proizvodu kroz korišćenje obnovljive energije. Svi oni imaju slobodnog vremena i entuzijazam za svoj cilj a to je demokratizacija energije.

Ono što je pored prvobitnog entuzijazma zadrugara najbitnije dugoročno, jeste da u projekti energetskih zadruga budu ponovljivi i ekonomski održivi. Ako jedan projekat uspe, to može biti slučajnost! Ponovljivost znači da je uspeo projekat moguće ponovo primeniti na drugim mestima, a ne samo na prvobitnom, a to otvara prostor da se efekti multipliciraju. Multipliciranje se postiže kroz prenošenje znanja i motivaciju kroz lične i praktične primere. Ekonomska održivost znači da onaj koji ih sprovodi, a to je energetska zadruga, dugoročno gledano nema gubitaka već siguran prihod. Zato je potrebno da zadruga poštuje pravila ekonomske održivosti, jer to će omogućiti da dugoročno bude dobar primer i „pelcer“ za nove zadruge.

3 pravila ekonomske održivosti energetskih zadruga

Prvo pravilo ekonomske održivosti  je da u nekom razumnom roku obezbeđuju povraćaj uloženog kapitala sa nekim osnovnim prinosom na taj uloženi kapital. Prosta računica godina povraćaja kapitala dobija se kada se ukupna ulaganja podele sa godišnjim prihodom, umanjenim za godišnje troškove. Broj godina potrebnih da se novac vrati trebao bi biti manji od životnog veka elektrane, a poželjno je i od trajanja ugovora o otkupu energije. Ovo je samo gruba računica a dalje, trebalo bi računati sa prinosom na uloženi kapital. Detaljna računica treba da uzme u obzir i poreske stope, cenu kapitala itd.  Ukoliko je projekat dobar on bi trebalo da obezbedi prinos na uloženi kapital, međutim to nije osnovna ideja zadružne elektrane, već samo prvo od tri pravila.

Drugo, potrebno je finansijski obezbediti funkcionisanje same zadruge u smislu njenih svakodnevnih troškova u pogledu bilo da su to troškovi rada, potrošnog materijala i troškovi finansijskih usluga. Najveće angažovanje je u periodu pre i tokom izgradnje. Jednom kada se izgradi zadružna elektrana će garantovati predvidljivu cenu energije dugi niz godina. Zadruga zahteva svakodnevni rad, ali on u slučaju jednog izgrađenog zadružnog projekta nije puno radno vreme. Svaka zadružna elektrana ima elektronski sistem za nadgledanje koji omogućava da se vidi da li ona proizvodi ili je u kvaru. Dodatno je potrebno obići elektranu i vizuelno se uputiti u njen ispravan rad, mada je to moguće i kamerama. Na mesečnom nivou trebaće se praviti izveštaji o proizvodnji i fakturisati prihodi i plaćati rashodi, ali to opet ne znači puno radno vreme. Na godišnjem nivou treba predvideti poslove redovnih finansijskih izveštaja, skupštine zadrugara, i tehničko održavanje. Jednom u 10 godina treba planirati veće izdatke kao što su zamena invertora, a u slučaju da postoji ekonomska logika treba razmotriti zamenu panela nakon 20 godina. Opredeljivanjem za rad na daljinu i digitalno poslovanje moguće je smanjiti troškove potrošnog materijala na minimum. Takođe, troškove finansijskih usluga trebalo bi svesti na minimum i tako obezbediti što bolje finansijske rezultate zadruge. Generalno, rashode treba ograničiti bez ugrožavanja normalnog rada.

Treća pravilo, koje ne pospešuje dobit, ali povećava održivost projekta i same zadruge na duže staze – treba obezbediti osiguranje od nepredviđenih troškova. Ovi troškovi mogu biti uzrokovani prirodnim nepogodama ali i postupcima lica koja nisu deo zadruge. Direktan udar groma može oštetiti instalaciju elektrane i neke ključne delove, koje je potrebno onda zameniti uz dodatni trošak. Uticaj trećih lica može biti od običnog vandalizma, pa do samovoljne odluke o prestanku kupovine energije, ili promene cene otkupa. Imali smo slučaj da je kompanija snabdevač, koje su otkupljivale energiju fotonaponskih elektrana, bankrotirala, tj. nije više mogla da izvršava svoje obaveze o kupovini energije. U tom slučaju nije lako odmah pronaći novog kupca a potrebno je da zadruga funkcioniše neometano dok se to ne desi.

Otvorena pitanja

Otvorena pitanja su profit, bankrot i planerski period.

Pitanje profita zadruge tj. da li ona može nagraditi svoje članove u slučaju izuzetnog rezultata poslovanja, ali i bankrot zadruge tj. postupanje u slučaju finansiji negativnih efekata ili neuspeha iz nekog razloga. Profit zadruge se može ograničiti na minimum koji je dovoljan za nesmetano poslovanje, a čuvati ga za održivo poslovanje. Proizvodnja energije, kao i proizvodnja hrane, zavisi od vremenskih uslova ali se kreće unutar predvidljivih granica koje variraju od godine do godine. Dešava se da godina bude dobra, pa sa time i prinos i proizvodnja, ali biće i godina koje su lošije, pa treba tražiti meru na nekom dužem periodu usrednjavanja. Do bankrota može doći i u redovnom poslovanju tj. ako su obaveze veće od prihoda (vidi Preduslove za uspešan projekat), međutim i tada je moguće dogovorom naći načina da zadruga opstane. Takođe, nakon prekida ili prestanka projekta potrebno je definisati koje su obaveze ugovorenih strana, odnosno zadruge. Neki zadrugari će se opredeliti za duži period otplate tj. nije im bitno da što pre povrate novac, već žele da što duže koriste zadružnu elektranu za svoje potrebe. Potrebno je dogovoriti da u okviru planiranog trajanja projekta tj. planerskog perioda svi interesi zadrugara budu na neki način zadovoljeni.  U svakom slučaju ako postoji demokratsko odlučivanje i prevladavaju razumne odluke zadruga će biti ekonomski održiva, a dobar biznis plan je samo alat kojim se na neki način to može predvideti u periodu pre njene izgradnje.

Dobar biznis plan za energetske zadruge

Dakle da sumiramo za dobar biznis plan zadruge potrebno je prema pozitivnom tumačenju zakonske regulative i tehničkih mogućnosti uz razumne pretpostavke:

1. Definisati sve (ili što više) izvora prihoda i rashoda (*)
2. Opisati novčane tokove podeljeno na tri perioda (pre izgradnje,  tokom rada, i nakon završetka projekta)
3. Izračunati u Excel-u sadašnju vrednost projekta, period otplate i prinos na kapital.
4. Uporediti dobijene rezultate sa scenarijem bez ulaganja u zadružnu elektranu tj. kupovinu struje
5. Doneti preporuke za svaku studiju slučaja ponaosob

 

(*) Za tu svrhu može poslužiti i CANVAS obrazac za biznis plan