Načini finansiranja elektrane

Nakon procene tehničkih uslova za priključenje fotonaponske instalacije i potencijala lokacije u odnosu na moguću instalisanu snagu, potrebno je prikupiti ponude o troškovima izgradnje. Strukturu troškova čine nabavka panela, invertorskog uređaja i kontrolnih i zaštitnih uređaja prema tehničkim uslovima operatora distributivnog sistema (ODS), „smart“ merila električne energije kao radovi koji obuhvataju troškove projektovanja, montaže opreme, pripremu mernog mesta, tehnički prijem i puštanje u rad.

Za izbor optimalnog finansijskog modela potrebno je prikupiti informacije o eventualnim troškovima finansiranja, odnosno identifikovati sve finansijske institucije koje mogu da ponude svoje proizvode (kredite) i/ili grantove za projekte obnovljive energije.

• Mogući načini finansiranja fotonaponske centrale su sledeći:Sopstvena sredstva članova energetske zadruge u punom iznosu investicije,
• Kreditna sredstva komercijalnih banaka prema standardnim uslovima koje banke nude ili uslovima projektnog finansiranja koje bi moglo da podrazumeva i model lizinga,
• Kreditna sredstva komercijalnih banaka uključujući grantove za projekte obnovljive energije,
• Grantovi od strane lokalne samouprave, države ili specijalizovanih fondova za implementaciju projekata obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost,
• Sredstva prikupljena na platformama za finansiranje projekata (InvestFunding),
• Uključivanje ESCO kompanija koje su aktivne na lokalnom tržištu energetskih usluga, pri čemu ulogu ESCO kompanija mogu imati javna preduzeća i/ili lokalna samouprava (Javni ESCO) i privatne ESCO kompanije uz podršku ili učešće snabdevača na tržištu energije,
• Kombinacija dve ili više prethodno navedenih opcija.

Finansiranje sopstvenim sredstvima i sredstvima prikupljenim preko platformi za finansiranje su suštinski vrlo slične aktivnosti a oslanjaju se na dobro pripremljen poslovni i tehnički model kao i na međusobno poverenje učesnika u finansiranju. Moguće platforme za prikupljanje sredstava za finansiranje projekata su: Donacije.rs ili Dobri Dabar.

Komercijalne banke u ponudi imaju standardne kredite i namenske kredite za implementaciju projekata energetske efikasnosti i projekata obnovljive energije. Najznačajnija šema finansiranja u ovom momentu je GEFF kreditna linija (https://ebrdgeff.com/serbia/rs/the-programme/the-facility/) koja se plasira preko ProCredit banke (https://www.procreditbank.rs/stanovnistvo/krediti/krediti-za-energetsku-efikasnost-sa-do-20-povracaja) i ERSTE Banke (https://www.erstebank.rs/sr/Stanovnistvo/Krediti/kredit-za-energetsku-efikasnost-iz-ebrd-linije). Osim GEFF linije i nemačka razvojna banka (KfW) plasira namenske kredite preko komercijalnih banaka kao što je Banca Intesa (https://www.bancaintesa.rs/stanovnistvo/medija-centar/vesti/news768.html) a postoji mogućnost kreditiranja na osnovu specifičnih aranžmana koje su ugovorili renomirani proizvođači opreme sa komercijalnim bankama (primer kompanija Viessmann doo Beograd i HALKBANK https://www.viessmann.rs/sr/press-servis/aktuelnosti/finansiranje.html).

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, pripremilo je šemu podsticaja koja se odnosi na građane (https://www.mre.gov.rs/aktuelnosti/javni-pozivi) ali ne i za energetske zadruge. Zbog tehničkih ograničenja, jedan broj građana jedino može u okviru energetskih zadruga da učestvuje u realizaciji projekata obnovljive energije. Nažalost, oni nisu prepoznati kao članovi energetskih zadruga i ne postoji mogućnost učešća u javnim pozivima koje sprovode Ministarstvo i lokalne samouprave.

ESCO kompanije mogu da uzmu učešće u finansiranju kao javne ESCO (lokalna samouprava i komunalna preduzeća) ili privatne ESCO uz podršku snabdevača električnom energijom. Za sada ova dva modela nisu razvijana (nema primera dobre prakse).

Izbor načina finansiranja se oslanja na ocenu finansijskih indikatora: neto sadašnje vrednosti (NPV), unutrašnje stope povraćaja (IRR) kao i najniže normalizovane cene energije (LCoE) odnosno proizvodnih troškova električne energije. Prilikom proračuna treba uzeti u obzir da prinos električne energije opada po stopi od oko 1% godišnje i da je uobičajeni vremenski okvir za proračun 20 godina.

Brza analiza se zasniva na statičkom modelu perioda povraćaja investicije na način da se ukupni troškovi investicije podele sa godišnje ostvarenim neto prihodima od proizvedene električne energije (prihod bez troškova održavanja i troškova finansiranja).

Složenija analiza koja uzima u obzir dinamiku priliva sredstava u određenom vremenskom okviru (na primer 20 godina) osim troškova investicije i troškova amortizacije i održavanja posmatra diskontovani tok novca. Diskontna stopa, obzirom da se radi o privatnoj investiciji treba da je u rasponu 7% do 10% ali u svakom slučaju ne više od 15%. U slučaju modela Javnih ESCO računa sa nižim diskontnim stopama, jer se u prvi plan stavlja benefit lokalne zajednice, iznosi 3% do 4%. Kod složenijeg proračuna uzima se i stopa inflacije.

Ponuda projektanta i izvođača radova za izgradnju fotonaponske centrale (koja sadrži dodatne troškove) i ponude za finansiranje projekta su potrebne da bi se izračunala cena proizvedene električne energije (LCoE). Kriterijum za izbor načina finansiranja je najniža vrednost ovog indikatora ali se kao dodatni kriterijumi uzimaju u obzir i visina investicije kao i troškovi finansiranja odnosno već pomenuti finansijski indikatori neto sadašnja vrednost (NPV) i unutrašnji stepen povraćaja (IRR). Izračunavanje ova tri indikatora treba prepustiti stručnjacima koji se bave investicionom gradnjom i imaju iskustva u sektoru energetike. Ovo je posebno važno jer treba proceniti deo proizvodnje koji će biti potrošen (sopstvena potrošnja) i deo koji će biti predat u mrežu.

Rangiranjem opcija koje su razmatrane bira se najpovoljnija opcija za članove energetske zadruge. Način odlučivanja je: jedan član zadruge – jedan glas, s tim što treba naglasiti da raspodela dobiti se vrši srazmerno uloženim sredstvima. Članovi energetske zadruge mogu da odluče da sredstva koja su prihodovali u toku godine (dobit nakon oporezivanja) mogu biti uložena u naredni projekat ili mogu biti raspodeljena članovima zadruge srazmerno ulaganju u projekat. U slučaju raspodele sredstava, potrebno je znati da je energetska zadruga pravno lice i da obračunava porez na dobit po stopi od 15% a da dobit nakon oporezivanja može da uplati svojim članovima nakon odbitka poreza na dividendu koji za rezidente iznosi 15%. Ako se dividenda isplaćuje nerezidentima onda se obračunava po stopi od 20%. Izuzetno se porez na dividendu neće naplaćivati u slučaju da je nerezident iz države sa kojom Srbija ima Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Prilikom apliciranja za kreditna sredstva, finansijske institucije zahtevaju biznis plan u kome je opisan projekat u tehničkom smislu, prikazan proračun finansijskih indikatora i izvršena analiza osetljivosti uključujući i analizu rizika.

Za aplikaciju za korišćenje sredstava donacije svaki donator ima sopstvena pravila ali bez obzira na razlike uvek je potreban biznis plan koji će donator ocenjivati pre nego što donese odluku o sufinansiranju. Mogući donatori u bliskoj budućnosti su programi USAID i UNDP.

Energetske zadruge u ovom momentu nisu vidljive niti donatorskim programima niti mehanizmima sufinansiranja na državnom ili lokalnom nivou, tako da jasnih preporuka i procedura u ovom momentu nema. Energetske zadruge imaju tretman kao bilo koje drugo pravno lice i u skladu sa tim učestvuju u projektima obnovljive energije i na njih se primenjuju zakonska rešenja i propisi koji se odnose na pravna lica.